SRBIJA

Za zagrevanje stambenog prostora u Srbiji se najviše koristi ogrevno drvo (34%), dok 25,1% domaćinstava koristi toplotu iz sistema dalјinskog grejanja – SDG (što čini 48,3% domaćinstava u gradovima), 20,1% električnu energiju, 10,5% ugalј i 9,6% prirodni gas. Treba imati u vidu da se električna energija uglavnom koristi u uređajima za direktnu konverziju u toplotnu energiju (grejalice i sl.) a ne u sistemima sa toplotnim pumpama ili u klima uređajima.

Ukupan instalisani kapacitet sistema DG u Srbiji je 5821 MW u okviru 58 javnih preduzeća sa postrojenjima za proizvodnju toplotne energije smeštenih na ukupno 255 lokacija. Prosečna starost ovih postrojenja je 28 godina.

Primarna goriva za proizvodnju toplotne energije u sistemima DG je prirodni gas (77,7%), mazut (13,5%) i ugalј (8,8%). U poslednjih 5 godina potrošnja prirodnog gasa je postepeno rasla po 5,5%, uglavnom na račun zamene mazuta.

Godišnja proizvodnja toplotne energije u Srbiji je oko 7000 GWh, od toga se 81% isporučuje domaćinstvima, a 19% komercijalnom i javnom sektoru. Način naplate za isporučenu toplotnu energiju se uglavnom zasniva na površini zagrevanog prostora.

Ukupna dužina distributivne mreže sistema DG, čija je prosečna starost oko 23 godine, je 2354 km i konstantno se vrši njena modernizacija i dogradnja (u zadnjih 5 godina uvećana je za oko 300 km). Procenjeni gubici u distributivnim mrežama sistema DG je oko 12%.

Najveći sistem DG se nalazi u glavnom gradu Beogradu. Instalisan kapacitet svih postrojenja za proizvodnju toplotne energije u Beogradu čini 49% svih instalisanih kapaciteta u Srbiji, i domaćinstva koja snabdeva čine 49% od svih domaćinstava u Srbiji kojima se isporučuje toplotna energija iz sistema DG, što čini 51% ukupne površine prostora. Distributivna mreža u Beogradu je 31% od ukupne dužine svih distributivnih mreža sistema DG u Srbiji.

Korišćenje obnovlјivih izvora energije (OIE) i kogeneracija električne i toplotne energije (u kogenerativnim tzv. CHP postrojenjima) u Srbiji je otpočela tek u skorije vreme i za sada nije statistički relevantan podatak. Broj postrojenja na drvnu sečku svake godine raste, tako da je dostignuta potrošnja od skoro 7700 tona godišnje. Za sada je jedno postrojenje CHP u radu, sa instalisanom snagom od 10 MWe.

U mnogim strateškim dokumentima Republike Srbije (strategije razvoja energetike i akcioni planovi na državnom, regionalnom i lokalnom nivou) je istaknuto sledeće u vezi sistema DG: modernizacija i dogradnja postojećih SDG sa cilјem povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju toplotne energije, smanjenje udela tečnih goriva i uglјa uz veće korišćenje OIE, kao i kogeneracija električne i toplotne energije. Jedan od prioritetnih cilјeva je i uvođenje merenja potrošnje toplotne energije i primena tarifnog sistema koji bi se bazirao na tome. Ukupne investicije koje se planiraju u sistemima DG u Srbiji do 2030 godine su oko 550 miliona eura.

Imajući sve navedeno u vidu, jasno je zašto se u našoj Nacionalnoj strategiji održivog razvoja navodi da je u sektoru potrošnje toplotne energije najveći potencijal za povećanje energetske efikasnosti (veći čak od 50%) pobolјšanjem izolacije stambenih objekata i u smanjenju korišćenja električne energije za grejanje domaćinstava.

Ukratko o KeepWarm-u

KeepWarm je projekat finansiran od EU čiji je cilj ubrzanje isplativih investicija u modernizaciju sistema daljinskog grejanja (SDG). Projekat okuplja jedanaest partnera iz različitih relevantnih sektora (energetske agencije, nacionalna SDG udruženja, poljoprivredne komore, istraživačke institute, konsultantske kuće na polju energetske efikasnosti i nevladine organizacije) širom centralne i istočne Evrope.

Cilj inicijative, pokrenute u aprilu 2018. godine, je modernizacija DHS-a u celom regionu uz smanjenje emisije gasova staklene bašte poboljšanjem rada sistema DG, kao i promovisanje prelaska na manje zagađujuće izvore, poput obnovljivih izvora energije. Partneri na projektu će nastojati da osiguraju da će se ekološki najprihvatljivija rešenja za grejanje i hlađenje preuzeti širom Evrope, ponavljanjem KeepWarm pristupa u drugim zemljama i regionima, čak i nakon završetka projekta u septembru 2020. godine.

Partner projekta iz zemlje

Laboratorija za termotehniku i energetiku - LTE, je jedna od najvećih u Institutu za nuklearne nauke Vinča. Predstavlja najrelevantniju naučnu instituciju za termotehniku i energetiku u Srbiji. Istraživanje biomase je važan deo aktivnosti ove laboratorije, uključujući fundamentalna i primenjena istraživanja, kao i razvoj matematičkih modela za procese sagorevanja i prenosa toplote. INN Vinča će podržati implementaciju pilot projekata u Srbiji.

KeepWarm resources